Nedelja, 01. jun

18.35, Tribine kod Restorana Jezero

Aiki Jujutsu svoje korene vuče u daleku prošlost kada je, kao praoblik, stigao iz Kine širenjem kineske kulture i budizma. Prve škole bile su u sastavu borbene obuke samuraja i dostupne vrlo malom broju ljudi, čije su se tajne prenosile sa kolena na koleno.

Najpoznatija škola koja se vekovima prenosila u okviru klana Minamoto (porodice čiji su samuraji bili zaštitnici feudalnih gospodara) konstantno je dopunjavana u metodološkom i filozofskom aspektu, tako da je imala zaokružen sistem borbe oružjem i najefikasniji sistem borbe bez oružja. Posle Meiđi reforme, ona se otvorila za javnost, tako da je danas znamo kao Daito školu, čiju je ratnu veštinu vekovima čuvala porodica Aizu - Takeda, direktni potomci klana Minamoto. Čovek koji je prvi počeo da je afirmiše izvan porodičnih krugova bio je 35. nasledniik Daito-ryu stila - Sokaku Takeda.

Iz Daito-ryu Aiki Jujutsu sistema kasnije su se, svojom evolucijom, izdvojili mnogi nama poznati i nepoznati stilovi i veštine. Najpoznatija veština koja je doživela veliki planetarni uspeh i popularnost jeste moderni Aikido velikog učitelja Moriheija Ueshibe.

Ju Jutsu ili, kako je neki nazivaju - Yawara, jeste drevna japanska borilačka veština.

Jedna od legendi koja govori o nastanku veštine Jujutsu veže se za kasni XVI vek i za osnivača Shirobei Akiyamu, studenta medicine koji se školovao u Kini. Nikako nije mogao da shvati princip kome su ga učili stari majstori: Popusti da bi pobedio. On je prisustvovao jednom neobičnom događaju koji ga je naveo na razmišljanje i ujedno bio prvi korak u nastanku ove veštine. Jednog zimskog dana, Shirobei Akiyama je posmatrao kako se grane okolnog drveća lome pod naletom i težinom snežnog pokrivača, dok su se drvo i grane vrbe savijali ne pružajući otpor snežnom nanosu. Na tom principu zasnovao je veštinu kojoj je dao ime Ju Jutsu (nežna veština ili prilagodljiva veština), a školu je nazvao "Škola Vrbinog srca" - Yoshin ryu. Osnova svih tehika i principa u Ju Jutsu veštini proizašla je iz Yoshin ryu škole, čiji je osnivač Akiyama.

U periodu građanskih sukoba, veštinu su najmasovnije koristili samuraji (aristokratski borci - Bushi), koji su je koristili kada ostanu bez svog primarnog oružja helebarde, koplja ili katane. Ovaj period predstavlja razvoj Ju Jutsu veštine primenljive u svakodnevnoj realnoj situaciji sa kojom su se susretali.

• Aiki – Pravovremeno usklađivanje sa akcijom napadača
• Kokyu – Pravilno disanje
• Kuzushi – Izbacivanje protivnika iz ravnoteže
• Ma-ai – Distanca 
• Metsuke – Racionalno sagledavanje protivnika
• Zanshin – Adekvatna završnica svake tehnike polugom ili udarcem

Dynamic Aiki Jujutsu je nastao po ugledu na metodologiju Daito-ryu Aiki Jujutsu, Yoshin ryu Jujutsu i modernim pristupima borenja. 

Dynamic Aiki Jujutsu nastao je kao rezultat 27-godišnjeg izučavanja drevne japanske veštine Ju Jutsu i njenih najpoznatijih i nama dostupnih stilova. Cilj je vraćanje korenima, što je imalo za cilj oživljavanje mnogobrojnih zaboravljenih tehnika koje su se, svojom evolucijom u masovno-sportske rekreativne sadržaje, godinama izgubile. Drevne tehnike su se asimilovale sa modernim pravacima borenja i shvatanjima zapadnog čoveka.

Dynamic Aiki Jujutsu Hombu dojo - Beograd ima za cilj da informiše široku populaciju ljudi o veštinama koje su bile standardna obuka japanskih ratnika - samuraja i sve više podstakne razvoj masovne fizičke kulture na našim prostorima. Sportski karakter je najviše izražen u radu sa decom, gde se podstiče borbenost i istrajnost u vežbanju borilačke veštine.

Glavni treneri i instruktori ove veštine:

• Borislav Radić, osnivač sistema Dynamic Bujutsu, 5. dan   
• Boris Bušić, Dynamic Aiki jujutsu, 4. dan

Dynamic Aiki Jujutsu Hombu dojo - Beograd ima svoje ogranke po Srbiji, gde treninge vode licencirani instruktori za Aiki Jujutsu i Jujutsu.

Više informacija na sajtu www.aikijujutsu.org.yu.